Ima dana kada sam štiklirala sve zadatke koji su važni, a svejedno se osećam iscrpljeno i nezadovoljno. 

✅ Kuća je sređena, kuvala sam, napravila kolače, starija deca su bila napolju, na treningu, učili, družili smo se… Mlađa deca isto – igrali smo se, mazili, spavali popodne zajedno… Radila sam ono što volim – pisala, snimala video, učila, dugo se kupala u kadi, razgovarala sa mužem…

Sve što je na mojoj zamišljenoj listi je ispunjeno, samo što izgleda toj listi nedostaje nešto, čim ja nisam ispunjena.

Ne želim da se upoređuješ sa nekim savršenim mamama koje sve postižu i da se osećaš loše jer danas nisi uspela da izađeš iz pidžame. Ima tih dana i to je okej, svima se dešava, samo što to ne izgleda lepo na instagramu, pa ne možeš da vidiš. Ipak, i sama znaš da ti dani kada samo spontano reaguješ na sve što ti stiže, a slobodne trenutke koristiš da skroluješ, mogu lako da se pretvore u mesece. Čak i ako ti deluje da sada nemaš snage da menjaš, da ti je potreban neki reset za koji opet nemaš energije, da sve treba da se preuredi… Ne mora da bude tako.

Dobar prvi korak je samo da realno i objektivno sagledaš na čemu si, bez potrebe da išta menjaš, još uvek. Često ono što ne merimo i ne promatramo, ne možemo realno da sagledamo, niti da unapredimo.

Znaš one dane kad sve puca? Spremaš ručak, dete vrišti zbog lego kocki, beba razmazuje čokoladu po nameštaju, a u glavi nesložen veš i alarmi za sto obaveza. Najradije bi pobegla. Znam taj osećaj. Bila sam tamo – preplavljena, iscrpljena, anksiozna.

Kad danu pristupaš reaktivno, samo gasiš požare, sve deluje kao borba. Kad jedna stvar ispadne iz šina, osećaš se kao da je sve propalo. A taj osećaj „ništa ne valja“ te laže da moraš sve iz početka i da treba da bude savršeno.

Znam da voliš da bude uredno, da ti sve bude jasno unapred, da nema grešaka i padova. Dugo sam jurila savršenstvo, potrošila mnogo energije na pravljenje detaljnih, šarenih planova i tabela. Nekad bih krenula u realizaciju, pa shvatila da nemam snage, a većina ih je ostala samo na papiru.