Na šta zaista trošimo vreme?

Ne želim da se upoređuješ sa nekim savršenim mamama koje sve postižu i da se osećaš loše jer danas nisi uspela da izađeš iz pidžame. Ima tih dana i to je okej, svima se dešava, samo što to ne izgleda lepo na instagramu, pa ne možeš da vidiš. Ipak, i sama znaš da ti dani kada samo spontano reaguješ na sve što ti stiže, a slobodne trenutke koristiš da skroluješ, mogu lako da se pretvore u mesece. Čak i ako ti deluje da sada nemaš snage da menjaš, da ti je potreban neki reset za koji opet nemaš energije, da sve treba da se preuredi… Ne mora da bude tako.

Dobar prvi korak je samo da realno i objektivno sagledaš na čemu si, bez potrebe da išta menjaš, još uvek. Često ono što ne merimo i ne promatramo, ne možemo realno da sagledamo, niti da unapredimo.

Danas ti otkrivam nešto o čemu najčešće ne govorim jer može da deluje kao da imam neki poremećaj. Pisaću ti o raznim načinima na koje merim baš sve i svašta u životu i kako mi je to pomoglo da napravim promene i progres: u prisutnosti sa decom, organizaciji domaćinstva, fitnesu, poslu, finansijama. Svoj život i sebe posmatram nekad kao naučni eksperiment stalnog unapređivanja, a šta ne merim, ne mogu ni da unapredim.

Evo šta sam sve pratila u nekim periodima života, naravno ne sve odjednom i većinu stvari ne predugo:

• Sve troškove i prihode (Eksel fajl, nekoliko godina, ovo mi je omogućilo osećaj mira i kontrole nad finansijama, jasniju sliku šta mogu da ukinem u slučaju da mi se smanji prihod, kao i mogućnost da uštedim značajno više novca kad mi je to trebalo).

• Sve obroke i kalorije, kao i kilažu, procenat masti i mišića (6 meseci nakon poslednje trudnoće mi je trebalo da smršam 18 kg i vratim se na svoju željenu kilažu, dok nisam realno sagledala stvarno koliko jedem i šta jedem, nije bilo šanse da se to desi, koristila sam applikaciju LifeSum)

• Ciklus (verujem da i ti ovo pratiš nekom aplikacijom)

• Karta rasta dece (unosim u aplikaciju svakih 6 meseci koliko su porasli jer imam s moje strane porodice neke slučajeve niskog rasta i preporuka lekara je bila da to malo detaljnije pratimo).

• Svoje raspoloženje (ovo je posebno – u periodima kad sam imala neke depresivne epizode ili povišenu anksioznost, značilo mi je da ispratim šta ih pokreće, kada se dešavaju, šta ih prati, dobila sam dublje uvide o sebi)

• Raspoloženje muža (zaboravljam kad me život uhvati u mašinu da pitam svog čoveka: „Kako si?“ Nekad zaboravim čak i kad on mene pita kako sam, posle mog odgovora da uzvratim sa tim pitanjem za njega. Imala sam podsetnik na telefonu jedno vreme svaka dva dana da ga to pitam, a onda bih ako primetim nešto posebno to negde i zapisala.)

• Raspoloženje dece – Više puta sam pratila raspoloženje, reakcije i emotivna ispoljavanja nekog od dece, kad mi deluje da se dešava nešto dublje, da treba više da obratim pažnju ili da ispratim da li određene mere i protokoli imaju rezultate, nekad po preporuci psihologa, nekad po sopstvenom osećaju. To uglavnom samo zapisujem u neki draft email.

• Svoje vreme i raspoloženje (koristila sam više puta po 7 dana neki app il jednostavno zapisivala na kraju dana)

Od čega da počneš da osvojiš deo slobode i vremena nazad? Predlažem ti da za početak samo sagledaš gde ti ide vreme, a možda i energija, tako što ćeš jedan period, na primer 7 dana pratiti i zapisivati na šta trošiš vreme i kako se osećaš sa tim.

• Probaj 7 dana da pratiš vreme – Možeš da iskoristiš neku od aplikacija napravljenih za to (npr Dailyio ili Toggl) ili jednostavno namestiš timer da zvoni svakih sat vremena i onda da zabeležiš šta si sve radila tih proteklih minuta i kako se osećaš – da li je smor, neutralno ili pozitivno.

Dosadno je, znam, kao i svako evidentiranje, ali potrebno je samo da 7-10 dana tvog standardnog života pratiš i beležiš i dobićeš neverovatno korisne informacije za svoj sledeći korak. 
Jednostavnost je ključ: Nemoj preterivati sa detaljima; cilj je da proces bude brz i lak. Koristi emotikone ili ikonice: Umesto da pišeš rečenice, koristi simbole (npr. ☀ za uživanje, 🌧 za loše raspoloženje).

Ako ne možeš da pratiš u realnom vremenu, evo još nekih načina da dobiješ informacije, mada značajno manje detaljne i sa manje uvida:

• Pogledaj detaljno svoj screentime na telefonu i računaru – Koliko vremena dnevno i nedeljno si na telefonu i na kojim tačno aplikacijama?

• Pogledaj svoj kalendar – Šta se ponavlja, a možda ne mora, šta traje predugo, ima li sastanaka koji mogu da budu pozivi i poziva koji mogu da budu mejlovi?

• Beleži aktivnosti nakon obroka, kafe ili kada uspavaš dete, možda imaš 2 -3 momenta u toku dana kad ćeš se setiti to da uradiš, treba ti bukvalno 3 minuta.

• Večernja refleksija: Ako ne možeš da pratiš u realnom vremenu, napravi pregled dana svako veče pre nego što legneš.

Kad ovo budeš pratila, možda pronađeš 15-20 slobodnih minuta, možda 5 puta po 5 minuta, gde ćeš umesto nečeg drugog da čitaš, malo se družiš sa decom, skuvaš sebi čaj, ili samo zatvoriš oči u miru i tišini. Zapamti, za početak je dovoljno samo da izmeriš i sagledaš, posle možeš razmišljati o optimizaciji i promenama. Korak po korak.

Znam da deluje kao malo – šta znači 15 minuta dnevno, ali 15 minuta je više nego 0 minuta svakako, a veruj mi da se vreme od tih 15 magično poveća na više!