Od preplavljenosti do uživanja u majčinstvu
Ako i ti žongliraš sto obaveza odjednom, ovo pismo je za tebe.
Znaš one dane kad sve puca? Spremaš ručak, dete vrišti zbog lego kocki, beba razmazuje čokoladu po nameštaju, a u glavi nesložen veš i alarmi za sto obaveza. Najradije bi pobegla. Znam taj osećaj. Bila sam tamo – preplavljena, iscrpljena, anksiozna.
Kad danu pristupaš reaktivno, samo gasiš požare, sve deluje kao borba. Kad jedna stvar ispadne iz šina, osećaš se kao da je sve propalo. A taj osećaj „ništa ne valja“ te laže da moraš sve iz početka i da treba da bude savršeno.
Znam da voliš da bude uredno, da ti sve bude jasno unapred, da nema grešaka i padova. Dugo sam jurila savršenstvo, potrošila mnogo energije na pravljenje detaljnih, šarenih planova i tabela. Nekad bih krenula u realizaciju, pa shvatila da nemam snage, a većina ih je ostala samo na papiru.
Dok planiram i maštam, osećam se energično, puna sam entuzijazma, ne mogu da spavam od uzbuđenja! I onda se desi neki pad energije, motivacije, želje, samu sebe ubedim da je nemoguće i da sad nije vreme za to. Pa i nije tako loše, možda taj bes i nezadovoljstvo dolaze iznutra, možda na terapiji treba da nađem način da budem zahvalna za život kakav jeste?
Ako si kao ja, ovo is prošla mnogo puta. Moja prekretnica? Rekla sam sebi: Prestajem da planiram, idem u akciju, pa kako bude.
Život sa toliko delova koji se stalno menjaju, rastu, pomeraju, nije moguće odjednom preurediti. Niti možeš da kreneš sve iz početka, niti možeš da menjaš sve u isto vreme.
Ono što možeš je da počneš, maleckim, prvim korakom. U mom slučaju to je bila jedna sramotno mala stvar, nešto što mi je bilo lakše da uradim, nego da ne uradim.
Prestala sam da slažem tanjire savršeno. Slažem ih kako-god, zamisli – plitak, pa dubok, pa plitak preko! I uživam u tom osećaju buntovništva! Ha, vidi, nisam dobra devojčica, nisam savršena domaćica, baš me briga, ovde ja postavljam pravila.
Onda sam odlučila – u našoj kući se više ne pegla. Starija deca – zajednički ormar, zajedničke stvari. Mlađa deca – isto. Stvari lete napolje – odeća koju ne nosimo, ukrasi koji skupljaju prašinu, knjige koje nikada neću ponovo čitati. Nisam tražila veći ormar – već manji. A kad se pokajem i zažalim što sam nešto izbacila – kažem sebi – Mala cena za ovu slobodu!
Prirodno su ubrzo u tom raščišćavanju na red došla uverenja koja mi ne služe, ideje o životu koje me blokiraju i usporavaju. Evo samo nekih kojih sam se otarasila:
- Dobra majka nikada ne stavlja sebe na prvo mesto.
- Ako hoću da bude urađeno kako treba, moram sama da uradim.
- Moram da budem smirena i strpljiva uvek.
- Svaka greška u odgoju će ih trajno oštetiti.
Nažalost, u majčinstvu i porodičnom životu, štreberski pristupi koje smo uspešno primenjivale u školi i poslu, samo donekle rade.
Velike promene počinju baš malim koracima i akcijom, više nego promišljanjem i planiranjem.
U narednim postovima pisaću ti čega sam se sve oslobodila i o rutinama i sistemima koje sam uvela, kako bi život naše šestočlane porodice tekao lakše i lepše, a ja više uživala i bila opuštenija.
Tužna vest je da nema tačne formule koju možeš da naučiš iz knjige, a srećna vest je da imaš priliku da sama otkriješ i smisliš svoju, baš po svojoj meri. Tu sam da ti pomognem!
