Manje igračaka je bolje!

Kad su se vaša deca poslednji put istinski obradovala nekoj igrački, čuvala je, spavala s njom, nosila svuda i pazila da je ne izgube ili ne pokvare? Deluje mi da se to dešava sve ređe i da deca vide koliko su igračke zamenljive, prolazne i nevažne u današnje vreme.

Kad smo mi bili mali nije ni bilo u ponudi nešto mnogo igračaka, ko je imao sreće da mu donesu iz inostranstva neku lepu igračku, to je bila radost neviđena. Imala sam nekoliko igračaka sa kojima sam se igrala celo detinjstvo, jednu barbiku i kena, nekoliko zeka, neku kućicu za njih i jednu lutku kojoj sam oblačila svoju bebeću odeću… 

Ali najviše od svega sam se radovala onim malim sapunima i šamponima iz hotela! To kad mi neko donese sa puta… Neverovatno sam uživala u tome i ceo moj kutak u sobi je mirisao na te prosute šampone  Sećam se braon kovčega u kome su stajale sve naše igračke i koliko me je neviralo kad to otvorim i onda moram da ronim po gomili starih raspadnutih igračaka i delova koje nikad nismo bacali, a ni igrali se sa njima.

Danas je drugačije – Jeftine plastične igračke su dostupnije nego ikad. Prepunili smo kuće glupostima sa Temua i od Kineza, zagađujemo planetu, praznimo džepove, a deca se sa time zabave pola sata, razbacaju sve i onda još treba da sortiramo i sređujemo. O kvalitetu da ne govorim, sve se raspada.

Čitala sam da je jedan vrtić u Minhenu sproveo tromesečni eksperiment, uklonili su sve igračke, čak i olovke, papire i knjige, i ostavili deci samo osnovni nameštaj i nekoliko ćebadi. Cilj je bio da se podstaknu kreativnost i socijalne veštine. Deca su se prvo dosađivala, ali onda su počela da izmišljaju igre, da glume i pretvaraju se da su u cirkusu ili vozu. Kažu da je to poboljšalo njihovu koncentraciju i socijalizaciju, a da su i roditelji primetili pozitivne promene i primenili slične pristupe kod kuće. Pre nego što su im oduzete olovke i papir, deca bi obično napravila jednu malu škrabotinu na listu papira i onda ga bacila, ali kada su im papir vratili posle eksperimenta, crtali su ili slikali po celom papiru dok nije ostao ni jedan beli deo.

Takođe, jedan vrtić u Bristolu zamenio je tradicionalne igračke kartonskim kutijama i drugim osnovnim materijalima, kako bi se deca više oslanjala na sopstvenu maštu. Roditelji su primetili povećanu kreativnost i bolju sposobnost rešavanja problema. Iako su neki u početku bili skeptični, mnogi sada podržavaju ovu inicijativu kao koristan povratak osnovama u dečjoj igri.

Meni su ovo baš moćne informacije. Nisam ekstremna u smislu da deci ukinem sve igračke, ali mi je važno da znam da postoji sigurna i jasna logika i psihologija iza toga, jer nagomilani krš uopšte ne utiče dobro na nas i našu sposobnost koncentracije.

Deca u igri prolaze dve faze – Prva je istraživanje i razgledanje, druga je kreativna igra. U istraživanju deca pitaju: "Šta ovaj predmet radi?" U igri pitaju: "Šta ja mogu da uradim s ovim?" 

Kada se dete suoči sa previše novih igračaka, provodi previše vremena istražujući, a premalo vremena igrajući se. U suštini, oni kad imaju puno igračaka pred sobom, sve razbacaju, razgledaju, idu od jedne do druge i zapravo se ne zaigraju. Ne pređu u fazu kreativne igre. Kad igračaka ima manje, mi im to omogućavamo i podstičemo maštu i koncentraciju. U ovo doba igrica, crtaća i društvenih mreža, najbolji poklon za budućnost je da ih kroz igru naučimo da se fokusiraju i koncentrišu, da se dugo igraju. Manje igračaka je dobar put za to.

Ako i imate puno igračaka, predlažem sledeće:

• Ispratite sa čim se deca stvarno igraju, a šta skuplja prašinu i ne privlači pažnju.

• Izbacite sve što se raspalo, fale delovi i samo pravi krš, a nije nešto što mnogo vole. Savet: Izbacujte kad nisu tu, neće ni primetiti da to nedostaje, a ako krenete sa njima da sređujete, neće hteti ničeg da se odreknu.

• Sve što odlučite da zadržite – Razvrstajte logično u neke kutije i kutije sklonite sa vidika.

• U svakom momentu nek im bude na raspolaganju nekoliko igračaka. Kad im dosade, sklonite ih u kutiju, a izvadite druge i tako rotirate, na svakih par nedelja.

Šta su kvalitetne igračke i šta zadržati?

Za mene to su one sa kojima deca mogu da se igraju na više načina, otvorene su za maštu. Na primer: lego kocke, drvene kocke, lutkice, čikice (playmobil npr), plišane igračke, set za kuvanje…

Mi smo slučajno u Novom Sadu otkrili jednu prodavnicu starih igračaka i tamo deci kupovali kvalitetne igračke iz 90-tih i naručivali sa Kupujem-Prodajem stare Street Sharkove, akcione figure i slične igračke koje traju večno. To je nešto što oni sada čuvaju za svoju decu. Isto tako i lego kocke, nezamenljive su i beskrajno otvorene za kreativnost i nove ideje i građevine. Kutija drvenih kocki služi sa izgradnju svega – garaža za automobile, robnih kuća, dvoraca, škole… Svega što im na um padne.

Ne volim igračke koje zauzimaju puno mesta – Ogromne kuće za lutke, velike kuhinje ili majstorske radionice… Ako imate mesta u kući ili stanu za to – super! Mi nemamo, tako da izbegavamo da kupujemo kabaste igračke jer ne želimo da nam dnevna soba bude igraonica.

Takođe, ne volim ni igračke koje svetle, sviraju, pevaju, tandrču… Osim što me to nervira, mislim da ograničavaju maštu i ne daju mnogo načina za igru – Sem da to nešto pritiskaš. Više volim jednostavne igračke.

Za sviranje i pevanje – Instrumenti su super, mala gitara, metalofon, zvečke, daire, moji klinci obožavaju sintisajzer. Ko podnosi buku, eto ideje.

Osim toga odlične igračke su kostimi za presvlačenje i igranje uloga – I tu ne mislim da neke kupovne kostime, već neke stare marame, kape, kačketi, rukavice… Sve što može da im pokrene maštu da budu neki vatrogasci, vojnici, princeze, kuvari…

Smanjenjem broja igračaka dajemo deci prostor da se istinski zaigraju, razvijaju maštu i koncentraciju, dobijamo decu koja ne traže našu pažnju non-stop i smanjujemo krš u kući. Trostruka pobeda i ja sam skroz za!

U ovom videu ćete naći metodu kako da za 30 minuta raščistite igračke i omogućite deci lepše okruženje za igru: The 30-MIN METHOD to ditch 99% of the toys.